Novac i zajednica: mjerenje nemjerljivog

Novac kao pravda, vrijeme i lihvarenje

  • Zoran Janković Professeur au Département de philosophie, CEGEP de St-Laurent, Montreal, CA

Abstract

Razmišljanje o novcu kao društvenoj i ekonomskoj realnosti, k tuje Levinas, nipošto nije moguće bez ozbiljne analize empirijskih podataka. Razmišljanje o novcu, s druge strane, uvijek uključuje i nešto drugo, tako da novac nikad nije isključivo ekonomska kategorija. U tom smislu, Levinas predlaže jednu refleksiju o nekoliko „dimenzija“ koje novac posjeduje u zapadnoj tradiciji. Ovaj članak analizira dva teksta, nastala u razmaku od 25 godina, koja Levinas posvećuje promišljanju novca. Nasuprot tradicionalnoj osudi novca, koja uvijek ostaje na snazi – u onoj mjeri u kojoj čovjek i sam rizikuje da postane roba – novac, za Levinasa, nikad nije samo puko postvarenje, nego uključuje i pozitivnu stranu. Daleko od toga da bi bio samo nešto negativno ili samo neutralno što prekriva ljudske odnose, novac je, naprotiv, uslov zajednice. Novac se ovdje pojavljuje kao mjera nemjerljivog, kao neophodan za genezu socijalnog. U toj perspektivi, bez obzira kako to šokantno i skandalozno zvučalo, novac je ujedno i osnova pravde. Novac omogućava zajednicu, otvara budućnost, ljudi novcem sebi daju kredit: kredit kao vrijeme i kao povjerenje. Oko ove centralne ideje mjerljvosti nemjerljivog, pokušaćemo da propitamo i tematiziramo nekoliko problema koje ova teza implicira, posebno problem odnosa vremena novca i kredita. Na kraju, možda se možemo zapitati nije li – nasuprot Levinasu – ovaj kredit, neodvojiv od suštine novca, uvijek već i lihvarenje?

Keywords

Levinas, novac, lihvarenje, pravda, milosrđe, zajednica

References

Attali, Jacques (2002), Les juifs, Le monde et l’Argent. Paris: Fayard.
Burgraeve, Roger (1997), Levinas et la socialite de l’argent. Leuven: Peeters.
Chiffoleau, Jacques (1980), La comptabilite de lAu-dela. Paris: Ecole francaise de Rome. Derrida, Jacques (1991), Donner le temps, 1. La fausse monnaie. Paris: Galilee.
Drai, Raphael (1996), Le mythe de la loi de talion. Paris: Anthropos.
Drai Raphael (1990), Le Dieu cache et sa revelation. Paris: Fayard.
Drai, Rafael (2013), Topiques sinaitiques. Paris: Hermann.
Droit, Roger-Paul (1992), Comment penser l’argent? Paris: Le monde editions.
Epicure (1977), „Lettre a Menecee“, in: Marcel Conche, Epicure, Lettres et maximes, Paris: Ed. de Megare.
Ibanes, Jean (1966), La doctirne de l’eglise et les realites economiques au XIII siecle. Paris: PU.F.
Le Goff, Jacques (1981), La naissance du purgatoire. Paris: Gallimard.
Le Goff, Jacques (1976), Pour un autre Moyen Age. Paris: Gallimard Le Goff, Jacques (2010), Le Moyen Age et l’argent. Paris: Perrin.
Le Goff, Jacques (1999), Saint Francois d’Assise. Paris: Gallimard.
Levinas, Emmanuel (1961), Totalite et l’infini. Den Haag: Martinus Nijhoff.
Levinas, Emmanuel (1963), „La loi de talion“, in: Difficile liberte. Paris: Albin Michel, pp. 194-196.
Levinas, Emmanuel (1982), LAu-dela du verset. Paris: Les Editions de Minuit.
Levinas, Emmanuel (1991), „Le Moi et totalite“, in Entre nous. Paris: Bernard Grasset.
Levinas, Emmanuel (1991), „Philosophie, justice, amour" in Entre nous. Paris: Bernard Grasset.
Lescourret, Marie Anne (1994), Emannuel Levinas. Paris: Flammarion.
Moreau, Joseph (1969), „Aristote et la monnaie“, Revue des Etudes Grecques, tome 82, fascicule 391-393: 349-364.
Malka, Samuel (1994), Monsieur Chouchani. Lenigme d’un maitre du XXe siecle.
Entretiens avec Elie Wiesel suivis d’une enquete. Paris: Eediitons Jean-Claude, pp.111-114.
Nelson, Benjamin (1969), The Idea of Usury. Chicago: The University of Chicago Pres.
Published
2016-12-25
How to Cite
JANKOVIĆ, Zoran. Novac i zajednica: mjerenje nemjerljivog. Filozofija i društvo / Philosophy and Society, [S.l.], v. 27, n. 4, p. 938-957, dec. 2016. ISSN 2334-8577. Available at: <http://journal.instifdt.bg.ac.rs/index.php?journal=fid&page=article&op=view&path%5B%5D=471>. Date accessed: 26 sep. 2017. doi: https://doi.org/10.2298/FID1604938J.
Section
STUDIES AND ARTICLES